Home | Najspremnija sela | Belo Blato | Zvuci Panonije

Zvuci Panonije

By
Font size: Decrease font Enlarge font
Zvuci Panonije

Mir i tišina koja odzvanja!Belo Blato, mikrokozmos u panonskom sazvežđu. Po koji lavež tek razbuđenih pulina i mukanje steonih krava, upravo pošlih na ispašu. Zvuci iskona, rosno jutro, sneni pastiri sa torbama o ramenu. Jezici različiti, psovke univerzalne, treptaji u izmaglici, miris svežeg hleba i slanine, tiha jutarnja užurbanost. U daljini  se vide obrisi Carske bare, usnule lepotice Panonije. Vreme prošlo, vreme sadašnje. Zaboravljeni odsjaj naših uspomena, spore i  neobične priče, uskršnja polivanja, čegrtaljke i klepetuše, mirisi jorgovana i prašine.

Korak unazad, geneza. Godina je 1867. Kolona velikih paorskih  kola  polako se spušta niz nasip, iz pravca ribnjaka.Usnula deca trljaju oči, majke ih ušuškavaju, čuju se povici sa vrha kolone, na švapskom:"Da ist unsere neues heim"! Para se diže sa konjskih sapi, kajasi su olabavljeni. Iščekivanje je veliko, nadanja  još veća! Vreme teče, dolaze nove komšije; Slovaci, Mađari, Bugari i ostali. Žuljevite ruke, dečiji plač, crkvena zvona, oglašavanje dobošara. Različite emocije, različite kulture, rađa se nov svet... Težak život. I pak, nešto nas vodi napred, sreća i tuga naizmenično se smenjuju. Upornost i optimizam. Vreme je  lek. Skrušenost i pokajanje, oprost i nova nadanja. Život ide dalje, nezaustavljivo,pomeraju se granice,  pamćenje ostaje. Vreme  bezvremen.

Belo Blato, selo-država, selo Evropa, selo svet. Srce je jedno, univerzalno. Drvored sibirskog bresta za doček gostiju, etno kuća za nezaborav, rode kao zalog opstanka, gorštačka srca, plemenitost i stare navike. Jezici i dalje različiti, internet se uselio u domove, daleko se vidi, ali nas pamćenje krepi.. Vreme ipak protiče! Okrećemo se budućnosti sa velikom nostalgijom, ali verujemo, želimo, očekujemo. Zvuci su pomešani, uspomene traju, mirisi su i dalje prisutni. Selo-ostrvo sa 1377 stanovnika, sa najviše dobrovoljnih davalaca krvi, škola iz 1884. godine, deca nasmejana, jezika mnogo, a put jedan do Belog Blata. Iz pravca ribnjaka, pored Carske bare, po nasipu. Ovo je naš dom, ovde ostajemo, tu smo postojani i prožeti prirodom. Možda se moramo menjati, kako bismo opstali? Teško! Naše uspomene i sećanja su jača od novih trendova.  Ipak,  malo moramo popustiti. Za pedalj, zbog budućnosti i novih nadanja. Ali zaboraviti nećemo sve naše mirise i priče, tišinu i rosna jutra, zalaske sunca iza nasipa, naše uspomene, strepnje i iščekivanja. I, bez obzira na novi-vrli svet, ostajemo tu, sa pamćenjima iz vremena prošlih, u vremenu sadašnjem , za vremena buduća..

Ko u ovu priču veruje, neka dođe i obnovi uspomene, a ko izražava sumnju, takođe je dobrodošao, kako bi se uverio!

Nedeljkov M.

  • Email to a friend Email to a friend
  • Print version Print version
  • Plain text Plain text

Newsletter

Tagged as:

Belo Blato

Image gallery

Rate this article

0